| Home | Proizvodi | Usluge | O kaminima | Cenovnik | Kontakt | Linkovi |
O KAMINIMA
Kamini su elementi prostora koji plene pažnju svojim izgledom, formom i funkcijom. Mi imamo običaj da kažemo da kamini oplemenjuju i greju prostor i dušu. Zbog toga smatramo da izradi svakog kamina treba pokloniti posebnu pažnju, kako bi se isti uklopio u zadati prostor, enterijer, u želje budućeg vlasnika.
Za pravilan odabir vrste i oblika kamina potrebno je osim dobrog ukusa i izvesno minimalno predznanje o kaminima i njihovim karakteristikama. U daljem tekstu želimo da vam skrenemo pažnju na neka osnovna pravila kojih se treba pridržavati prilikom projektovanja i gradnje kamina.
VRSTE KAMINA
Kamini se u osnovi dele na otvorene i zatvorene. Jako je bitno znati prednosti i mane jednih i drugih, jer se ovde praktično donosi prva odluka o osnovama budućeg kamina.
OTVORENI KAMINI
Neki ih zovu i "pravi kamini". Najčešće se izrađuju zidanjem od šamotnih cigli i termobetona a rede spajanjem prefabrikovanih elemenata. Njihova osnovna karakteristika je da im je najmanje jedna strana otvorena, odnosno da je pogled na vatru direktan, neposredan. Isijavanje toplote se širi direktno u prostor, što daje izuzetan ugođaj koji se ne može porediti ni sa jednom drugom vrstom kamina. Čuje se lepo pucketanje vatre što je takođe deo osećaja prave vatre u kući.
Konstrukcija ložišta ovakvih kamina mora da bude takva da zadovolji dva osnovna zahteva. Prvi je da se postigne maksimalno isijavanje u prostor, jer ova vrsta kamina greje gotovo isključivo isijavanjem. Ovo se postiže izradom kosih bočnih stranica, kao i zakošenjem gornjeg dela zadnje stranice.
Drugi, još bitniji zahtev je da se sve uradi da se spreči ulazak dima u prostorije. Da bi se ovo postiglo, potrebno je dosta znanja i iskustva ali ono što budući vlasnici kamina treba da znaju je sledeće: Veličina preseka dimnjaka, visina dimnjaka, odnos dimnjaka prema krovu i okolnim objektima, kao i oblik završetka dimnjaka od presudne je važnosti za rad kamina. Odnos površine preseka dimnjaka i površine otvora kamina ne sme da bude veci od 1: 11, pri visini dimnjaka 6 metara od priključenja kamina. Jednostavnije rečeno, 11 površina preseka dimnjaka jednaka su maksimalno mogućem otvoru kamina. Podvlačimo da je ovo jedno od najbitnijih pravila jer je često naša želja da imamo veći kamin nego što nam dozvoljavaju parametri dimnjaka.
Dimnjak ne sme da ima mrtve uglove, izlaz za priključenje treba da je pod uglom od 45 stepeni, ne sme biti sužavan i treba da ima odgovarajući završetak koji ne izaziva turbulenciju dima. Pravilo za otvorene kamine je "jedan kamin-jedan dimnjak". Dimnjak treba da bude dobro izolovan, jer će u suprotnom slabo da "vuče" , stvaraće se kondenzacija i takozvani povratni hladni dim koji zna da bude osnovni uzrok "curenja" dima iz kamina.
Kao što vidimo, pravilno odrađen dimnjak je najosnovniji uslov za dobar rad kamina i tu ne smemo da pogrešimo pri njegovom projektovanju, ni pri izboru materijala za njegovu izradu, ni pri odabiru izvođača radova.
Da bi otvoreni kamin dobro funkcionisao, mora se ostvariti veliki promet vazduha kroz njega, jer se upravo tako postiže da kamin ne vraća dim u prostorije. Ovo znači da kamin brzo "troši" vazduh u prostoriji i ukoliko se ne obezbedi dotok svežeg vazduha, stvoriće se potpritisak u prostoriji, što dalje izaziva poremećaje u radu dimnjaka i vraćanje dima. Da bi se ovo sprečilo, treba obavezno napraviti dovod spoljnog vazduha u podnožje kamina, koji će se strujanjem oko ložišta predgrejati i tako predgrejan uvesti u prostoriju. Površina preseka dovoda svežeg vazduha zavisi od dimenzija prostorije, dimenzija samog kamina, kao i dihtovanja prozora i vrata i preračunava se posebnim formulama.
Otvoreni kamin nikako nije dobro postavljati na mesto gde se u toku rada može očekivati promaja, jer ce vrtloženje vazduha oko kamina ometati normalan rad kamina.
U otvoren kamin mogu da se ugrađuju razna poboljšanja iskorištenja grejanja. Najčešće se prave vazdušne komore oko ložišta kamina, ugrađuju se metalni zidovi sa rebrima radi bržeg prenosa toplote. Drugi način je ugradnja spleta cevi sa vodom u ložiste i spajanje sa etažnim grejanjem. Sva ova poboljšanja iskorištenja kod otvorenih kamina su sa relativno ograničenim efektom, jer jednostavno nije moguće spreciti gubitak toplote kroz dimnjak. Stepen iskorišćenja kod ovih kamina je od 15-40%, u zavisnosti od načina izrade.
Kako smo već naglasili, ovo su kamini prvenstveno namenjeni za ugođaj. Međutim, mogu se koristiti i za zagrevanje prostora u predsezoni i posle glavne sezone grejanja, kao i za dodatno grejanje u grejnoj sezoni. Ako tražimo od kamina da bude osnovni izvor grejanja preko cele zezone, treba se opredeliti za izradu zatvorenog kamina.